Magyarországi Szerb Színház
Српско Позориште
у Мађарској
Позориште

Српско грађанско, професионално позориште поседује традицију од скоро два века, овде у Мађарској. Шта више – овде се родило.

„Наредног уторка, то јест дана 24-ог августа у Мађарском позоришту по милостивом одобрењу Високог Намесничког Већа једна српска (рацка) дилетанска дружина у корист института српске Препарандије у Сентандреји представиће на српском језику позоришну игру у 3 чина под овим српским називом: Крешталица (Papagáj) Почиње у 7 сати.”

Представа је најављена на плакату Мађарске позоришне дружине. Најава објављује „дилетанску“ представу, међутим у значењу данашњице, представа није нити мало аматерска: у њој играју Иштван Балог, Јулија Балог, Тамаш Фехер, надаље и Јоаким Вујић. Тада се бележила – 1813. година

Пријатељ Иштвана Балога био је Јоаким Вујић, њега називају „оцем српског позоришта“. Од епохалног значаја за историју српског театра је заслужан Јоаким Вујић, родом из Баје, који се у име српске студентске омладине у Пешти 22 јула 1813. обратио палатину Јосифу за дозволу приређивања једне позоришне представе у добротворне цели. Ову молбу су потписали мађарски глумци, међу осталима и Иштван Балог. Власт је дозволила – на плакати Мађарске позоришне дружине писало је следеће. „Наредног уторка, то јест дана 24-ог августа у Мађарском позоришту по милостивом одобрењу Високог Намесничког Већа једна српска (рацка) дилетанска дружина у корист института српске Препарандије у Сентандреји представиће на српском језику позоришну игру у 3 чина под овим српским називом Крешталица (Papagáj)” То је била праизведба српског грађанског, професионалног позоришта. У представи играо је Иштван Балог, осим њега Тамаш Фехер, мајстор глуме, пиротехничар, мађионичар, сценограф мађарске позоришне дружине, надаље, чак и Јулијана Балог – наиме, они су одлично говорили рацки, то јест српски.