Magyarországi Szerb Színház
Српско Позориште
у Мађарској
Коштана
Коштана
„Све што је било тек ће бити, и све што буде, било је већ. Цела васиона се рађа и умире у истом овом тренутку“
О представи:
Комад је написао Мирко Митар Кркељић, који уједно и потписује режију, инспирисан истоименом драмом великог српског писца Боре Станковића. Гледаоци ће током ове једночинке имати прилике, да из једног потпуно новог угла виде причу познате циганске певачице из Врања, Коштане. Основна идеја је била, да се с поштовањем и опрезношћу према оригиналној драми створи од комада у којој су игра и плес у првом плану једна нова драма, која ће приказати психолошки аспекат ликова, наравно уз добро познате врањанске мелодије и традицију. Током путовања у душу Коштане, Миткета и осталих јунака, имаћемо прилику, да боље упознамо и самог себе, јер као што је речено у представи:
„Баш као и песма, тако и ми живимо у безброј различитих облика у души оних, који на било који начин осећају наше постојање.“

 

Представа je на српском jeзику са мађарским титловањем.

Карте

Дух је наша домовина

Представа на два језика

Карте

Jединственa представa која се изводи на два језика истовремено и резумљива је и српској и мађарској публици. „Представа ‘Дух је наша домовина’ је биопика писца Данила Киша. Његово рано детињство, полемичан и трновит пут ка књижевном успеху, као и болест и преурањена смрт, представљени су речима и ситуацијама из његових књижевних дела, интервјуа и писама. Јер, пишчева је судбина, како каже сам Киш, у његовим књигама. Ово је представа о Човеку који осећа подједнаку одговорност према писању и живљењу истине; Човеку који је свестан лирске моћи и политичке немоћи књижевности. Прича испричана у неодвојивој испреплетаности докумената и сна, по узору на дело Данила Киша“, речи су којима је режисерка најавила своју представу.

Њена изврсна редитељска решења прате лумци Алиса Лацко, глумица Српског народног позоришта у Новом Саду и Тибор Какоњи, глумац Камерног позоришта Удвари у Будимпешти, иначе новосадски студент. Њихове занимљиве дијалоге допуњава легендарни хармоникаш Давид Иенгибариан.

Биографија редитеља:
Др. ум. Марја Барна-Липовски (Београд, 1989) је позоришни редитељ. Поред уметничке продукције, бави се и радом са младима и теоријом позоришта и извођаштва.

Завршила је основне и мастер студије позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности Университета уметности у Београду.  У оквиру мастер студија позоришне режије усавршавала се на  “Ernst Busch Hochschule f. Schauspielkunst” у Берлини, као носилац DAAD  стипендије за уметнике и на “L’Ecole du Théâtre national de Strasbourg” у Стразбургу. Године 2022. успешно је одбранила докторски уметнички рад на Факултету техничких наука у Новом Саду.

Дани Позоришта и културе у Ловри Тозовац у Мађарској

MILAN RUS: TOZOVAC U MAĐARSKOJ

POMEN VELIKOM ESTRADNOM UMETNIKU

DUHOVITE PRIČE UZ TOZOVČEVE PESME I MUZIČKU PRATNJU
ULOGE TUMAČE:
JOSO MATORIC
RASTKO GERGEV
BRANIMIR ĐORĐEV

REŽIJA: JANOŠ DEGI

Karte: jegy.hu

Тесла – Бескрајна енергија Патријарх Павле – Бити човек међу људима и нељудима

Имајући у виду углед који је патријарх Павле имао и који има у
нашем народу, али и у васцелом свету, надасве, да се из његове речи учи,
направили смо позоришну представу, дуодраму, где до изражаја долази
реч и светост патријарха Павла.
Текст представе написао је Јован Јањић, користећи аутентичне речи
патријарха Павла. Његову Светост игра глумац из Српске Крајине Милан
Малбаша, а новинара који разговара са Патријархом и његовог ђакона,
игра глумац београдског Позоришта на Теразијама Александар Дунић.
Редитељ представе је глумац и директор Српског позоришта у Мађарској
Милан Рус.
Циљ представе јесте да се кроз уметнички израз искаже аутентична
реч патријарха Павла. Он је био и у сећању остао један од најузорнијих
наших савременика. Човек Неба на земљи, од кога се учило како духовно
узрастати и како највише духовне вредности примењивати у овом
материјаном свету. Кроз лик патријарха Павла, пројектовало се и духовно
биће српског народа, односно традиционалне вредности његовог народа, у
коме је он стицао светлост и коме је цео живот предано служио. Зато прича
о патријарху Павлу, истовремено јесте и прича о српском народу.
У представи желимо покажемо на који начин се Његова Светост борио за
мир и за ублажавање патњи страдалих у грађанском рату на подручју
бивше Југославије, да се предочи његова служба у Цркви и уопште у
друштву, као и његов однос према човеку, поимање човекове улоге у овом
свету, упућивање људи да свако понаособ спозна циљ и смисао свог
живота и, надасве, његов начин живота.
Ова играно-документарна представа прожета је управо оним речима
патријарха Павла које најјасније оцртавају његов животни пут и пут на

који је он упућивао људе којима је служио, којима је био духовни пастир.
Поред тога, на уметнички начин, изречена су његова сведочења о неким
битним догађајима, која буде емоције и подстичу размишљање о времену и
приликама кроз која је пролазио српски народ у нашој блиској прошлости.
А све то, на моменте, проткано је и духовитим одговорима патријарха
Павла, у којима, такође, увек има нешто поучно. Јер, и то осликава његов
лик. Лик човека који брижно стоји испред свога народа, а који се, и поред
многих тешкоћа и великих искушења, радује животу.

Представа ће бити приказана на сцени Српског позоришта у Мађарској, у
уторак, 6. и у среду, 7. септембра, са почетком у 19 часова.
(1065 Budapest, Nagymező utca 49).
Срдачно Вас очекујемо и молимо да потрврдите своје присуство.

MILOŠ VELIKI KNJAZ SRPSKI „NOVO”

Monodrama po tekstu Milana Vitezovića

U ulozi Miloša Obrenovića – Aleksandar Dunić

Režija – Milan Rus

 

Scenografija – Tibor Pragai

Kostim – Eva Brcan

Inspicijent – Noemi Borbelj

Asistent režije – Katarina Bači

Filmska tehnika – Bogdan Sabo

Plakat i dizajn – Nikola Skorić

Нушић: Аутобиографија

Предпремијера комедије по мотивима дела Бранислава Нушића, у адаптацији Милана Руса
Играју: Стипан Ђурић, Тина Чорић, Милан Рус, Нито Инкогнић и Јанош Деги
Режија: Јанош Деги
Асистент режије: Катарина Павловић Бачи
Музика: Милан Рус
Костим: Ноеми Борбељ
Сценографија и техника: Тибор Прагаи

„После женидбе човек и нема аутобиографију” – Б.Н.
„Нас ђаке професори нису звали крштеним именима, свакоме је приденуто име из зоологије. Мени је професор дао име Миш. То је животиња коју кад жене спазе, вриште и задижу сукње. Миш грицка мрвице бачене са туђег стола…шта ћеш, таква ти је судбина кад си српски књижевник” Б.Н.

Радња представе се одвија у једном ресторану на Скадарлији. „Жута подморница” окупља људе различитих особина, склоности, судбина… Да ли ће Жута подморница да исплива на површину или ће заувек остати у мраку??!!!

Сретење – Дан Државности

Minden évben ünnepi keretek között emlékezünk Szerbia Államiságának Napjára.  1835-ben
február 15-én Kragujevacon kihirdették Szerbia első alkotmányát. Ennek okán Szerbia
képviselőháza 2001. július 10-én úgy döntött, hogy ez a nap – Gyertyaszentelő
Boldogasszony napja, szerb nyelven – Sretenje Gospodnje, legyen Szerbia Államiságának
napja. Az ünnep minden évben megrendezésre kerül színházi előadás keretein belül, a
Magyarországi Szerb Színház művészeinek és zenészeinek közreműködésével.