Karte

JEDNOROG

Istinita životna priča

Jednorog

Istinita priča.

Ovu priču je ispričala naša koleginica, glumica Monika Pešic. Spisateljica Laura Tapolcsanyi ju je zabeležila, a rediteljka Anastasija Kargina i Alisa Lacko, glumica, pretočile su je u scensko čudo.

U bajci se junakinja susreće sa čudovištem i očajnički se bori sa njim zbog jake želje da preživi. Ona je hrabra ratnica, ali čudovište je lukavo i podmuklo. Junakinja kreće na opasan put da pronađe čarobni napitak koji će da joj pomogne da pobedi čudovište. Dospeva u razne svetove, sreće zle čarobnjake koji bacaju zle čini i napajaju je otrovnim eliksirom. U ovoj zastrašujućoj borbi, u pomoć joj dolazi dobra vila. se pojavljuje dobra vila koja staje uz nju.

Na prvi pogled se čini da je ovo bajka sa tužnim krajem, jer čudovište, na kraju, pobeđuje junakinju. U stvarnosti, ono može da savlada samo njeno telo. Junakinjina duša zaranja u vodu čarobnog jezera, tamo susreće Jednoroga i on joj  pomaže da pređe na drugu obalu. Tamo, živi i danas. Odatle, sa druge strane jezera, nas posmatra. Ako dovoljno pažljivo slušamo, možemo da čujemoi i njen glas.

Igra: Alisa Lacko

Dramaturg: Laura Tapolcsanyi

Prevod na srpski: Arpad Csernik

Režija: Kargina Anastasija

Kompozitor: Irena Popović Dragović

Kostimograf: Boglarka Bakoš

Technika: Marko Lato

Мађарска и Србија ће у заједничкој организацији одржати културну сезону 2025–2026. године, како бисмо заједно прославили пријатељство два народа, заједничке вредности и богату традицију. Ова културна сезона гради се на заједничкој прошлости – јер наша народна музика, народна уметност и кухиња вековима утичу једна на другу – док истовремено отвара нова врата за заједничку културну сарадњу. Припремили смо разноврстан, бесплатан дневни програм који се посебно обраћа породицама и младима, за дан свечаног отварања мађарско–српске сезоне. Програм пружа увид у разнолике вредности мађарске и српске традиционалне културе. Кућа традиција (Hagyományok Háza) је при састављању програма посебно водила рачуна о томе да укључи истакнуте представнике културе Срба у Мађарској, као и занатлије, играче и музичаре из Војводине, уз подршку своје војвођанске мреже. Догађај ће, кроз народну уметност, музику, занатство и народни плес, створити место сусрета за све генерације и пружити прилику за заједничка искуства.

Целодневни бесплатни програми:

Током дана домаћи и војвођански мајстори представиће традиционалне занате и технике. Међу војвођанским ствараоцима биће мајстори плетења мрежа, прављења папуча, плетари, ткачи од рогоза и перланира. Из Мађарске долазе мајстори израде народних ношњи и ткања на разбоју. Захваљујући удружењима народне уметности, биће могуће и купити уметничке предмете. На простору поред Глоријета и у Неоренесансној башти публика ће моћи да ужива у мини концертима.

Ручне радионице: „Merende Műhely“ дочекује мале и велике посетице са дрвеним играчкама и креативним радионицама: прављење свећа, рад на великој машини за упредање ужади, израда крпених лутака, прављење звучних играчака и значки од филца. Учесници: Шоцне Бозоки Каталин (прављење ношњи народа Шокаца из Мохача), Тако Бела (медењакар из Сечења), Брцан Ева (златовез из Деске), Пинтер Пирошка (ткаља), као и војвођански занатлије – Суханко Шандор (мајстор мрежа), Суханко Ружена (ткаља), Торјаи Зита (низач перли и сликач јаја), Салма Шандор (прављење папуча), Клауз Сурањи Богларка (предмети од природних влакана), Нађ Абони Саболч (корпар).

Гастро понуда: Balaton Grill (Мандић Роберт), NovoCatering (Новотни Антал) и Sonkamester (Арпаш Ласло).

ПРОГРАМ:

10:00–10:20 Подножје рампе ка Глоријету – улична музика: Contrabayando (Суботица)

10:00–10:30 Двориште ливнице – Мађарско коло: Zagyva banda (Будимпешта)

10:15–10:30 Неоренесансна башта – TeatRUM Trapptop (представа на штулама) 10:35–11:05 Двориште ливнице – Српско коло: KOLO (Текел)

11:00–11:15 Подножје рампе ка Глоријету – Juhász zenekar

11:00–11:30 Неоренесансна башта – TeatRUM Trapptop: Отмица Сунца и Месеца … (програм се наставља у сличном ритму, са изменама мађарских и српских музичких, плесних и позоришних тачака до 15:00)

Програм се реализује у организацији Министарства културе и иновација, уз подршку Националног културног фонда, као и уз стручну сарадњу Куће традиција (Hagyományok Háza) и музичке куће Fonó Budai Zeneház.

26. октобар, од 10:00 до 15:00

1013 Будимпешта, Ybl Miklós tér 2–6. Двориште ливнице, Неоренесансна башта

Више информација: https://varkertbazar.hu/esemenyek/ket-nemzet-egy-ritmus

Karte

Kume, gdje ti je pištolj?

Komedija po drami Gabora Görgeja

Zajednička produkcija Hrvatskog kazališta u Pečuhu i Srpskog pozorišta u Mađarskoj

Premijera!

Igraju:

Stipan Đurić/Branimir Đorđev

Dejan Fajfer

Zoltán Molnár

Tibor Kákonyi/Péter Pál

Árpád Csernik

Krunoslav Agatić

Redatelj: Milan Rus

Kostim: Noémi Borbély

Dekor: Tibor Prágai

Asistenti: Katarina Bacsi, Anastasija Kargina

Српско позориште у Мађарској, Српски културни центар – Српски венац, Самоуправа села Ловре

26. август 2024. у 19 часова: Последње ЛУМПОВАЊЕ ПАЛА ЈАВОРА – игроказ на мађарском језику са  мађарским романсама – представа СПМ

27. август 2024. у 19 часова: Концерт зрењанинског Српског мушког хора “Свети Серафим Саровски”

28. август 2024.: Целодневна прослава ВЕЛИКЕ ГОСПОЈИНЕ у Српском Ковину и Ловри са црквеним  и фолклорним програмима

29. август 2024. у 19 часова: КОШТАНА – жена судбине, судбина жене – игроказ са певањем – Представа СПМ и Српског венца

Манифестацију материјално подржава и  Српска самоуправа у Јожефварошу

Карте

Зуб оца

Поп Ћира и Поп Спира,

Представу по роману Стевана Сремца написао Ерне Веребеш

Копрoдукција Народног позоришта у Суботици и Српског позоришта у Мађарској

Режија: Андраш Патаки

Радња романа Стевана Сремца „Поп Ћира и поп Спира” одвија се у богатом банатском селу, где са породицама живе два свештеника поп Ћира и поп Спира. Обоје су веома поштовани од стране сељана и живе у изобиљу и миру, често посећујући један другога. Њихове породице су блиско повезане, ћерке Јуца и Меланија су најбоље другарице.

Мир и идилу у селу нарушава долазак младог и згодног учитеља Петра Петровића, који изазива ривалство између два свештеника и две попадије, Персиде и Сидоније. Обе породице желе да учитељ ожени њихову ћерку, што доводи до многих комичних и драматичних ситуација. Свештеници својим интригама и покушајима да импресионирају учитеља, стварају све већи раздор између две породице, а ситуација ескалира када поп Спира физички нападне попа Ћиру.

Глас о тучи брзо се шири селом, стварајући бројне трачеве и претеривања која погоршавају ствар. Покушаји помирења наилазе на отпор, посебно код попадије Персиде, која жели освету. Црквени суд покушава да реши сукоб, али не успева.

Коначно, и поред свих несугласица и сукоба, долази до срећног краја: Меланија се удаје за учитеља, који касније постаје свештеник, срећни су, иако немају деце. Јуца, упркос противљењу своје мајке, налази срећу у браку са берберином Шацом, са ким има четворо деце. У свом роману Сремац испитује теме заједништва, сукоба, љубави и помирења у сеоској заједници, духовито и критичко гледајући на друштвене норме тог времена.

Прича „Поп Ћира и поп Спира“ је увек актуелна, јер се бави темама људске природе, живота у заједници и конфликтима који су присутни у свим узрастима и културама. Приказ сукоба карактера, породичне динамике и интриге одражава сложеност људских односа на духовит, али поучан начин. Стога је прича претрпела неколико драматизација и филмских адаптација (адаптација серије је доступна и на Јутјубу). Ове адаптације омогућавају гледаоцима да поново и изнова откривају нова читања приче и њену релевантност у данашњем друштву.

Сценска адаптација „Поп Ћира и поп Спира” може се одразити на тренутно стање Српске Православне Цркве у погледу сложеног односа свештеничког живота и породичних обавеза. Роман и његове адаптације могу показати како лична и породична динамика могу утицати на свештеничку службу, посебно у случају ожењених свештеника. Питања покренута кроз причу, као што су вредности заједнице, цркве и равнотежа породичног живота, остају релевантна и у данашњим друштвеним и верским дебатама.

Стеван Сремац (1855–1906) је био српски писац који је живео и писао крајем 19. и почетком 20. века. Средиште његовог стваралаштва често је српско друштво у јужном региону, са посебном пажњом на живот малог града тог времена, његове обичаје, карактере и друштвену динамику. Сремац је постао познат као писац реалиста који је са суптилним хумором и иронијом приказивао људску природу и друштвене прилике. Међу његовим најпознатијим делима су „Ивкова слава”, „Зона Замфирова” и „Пиле под тезгом” (Покондирена тиква). Ови радови дају увид у српску културу, традицију и интеракције међу људима тог времена. Заоставштина Стевана Сремца остаје важан део српске књижевности, а његова дела се често проучавају у школама и у региону.

Исто као и Стеван Сремац, Ернe Веребеш је рођен у Сенти. Српски  говори на нивоу матерњег језика и својим радом  у Националном позоришту у Будимпешти значајно утиче на развој мађарске позоришне уметности. Као драматург стварао је многе представе, укључујући се и као музички директор у представи „Роко и његова браћа“ (2019), „Госпођа Сара“ (2019), „Отело“ (2018), „Трагедија човека “ (2018), „Св. чудовишта” (2017), „Министарова жена” (2016), где је био и драматург и композитор. Његов рад у великој мери доприноси очувању и развоју и мађарске и српске културе и традиције. За унапређење уметничког живота Сенте и уметничко овековечење сећања на битку код Сенте, добио је и јубиларну захвалницу градоначелника, одликовање које истиче значај његовог културног деловања.

Андраш Патаки је активан на мађарској позоришној сцени у многим областима: познат је као редитељ, драматург, културни менаџер, сценограф и костимограф.

Од рођења живи у Шимегену (Sümegen), а каријеру је започео оснивањем Сцене Фораш (Forrás Színpad) у Ајки, 1986. године. Касније је радио као глумац и консултант у Театру Петефи у Веспрему и као управник Позоришта Евангелијум. У периоду од 2012. до 2022. године обављао је функцију директора Тратра Петефи у Шопрону. Добио је и значајна признања, укључујући награду “Јасаи Мари” и награду “Радноти Миклош”. Ради и као предавач на Факултету за позоришну и филмску уметност, а од 2023. године је главни директор позоришта Ујсинхаз. Током свог рада режирао је многе представе, међу којима је и породични мјузикл „Господар дивљине – Завет“, који је постигао велики успех на мађарској премијери. Посебност представе је у томе што је у исто време и забавна и едукативна, дотичући се тема као што су заштита животне средине и љубав према природи.

Улоге тимаче:

Поп Ћира – Тибор Какоњи

Поп Спира – Јохан Вишер

Сидонија, поп Спирина жена – Сара Диенеш Хајду

Персида, поп Ћирина жена – Лаура Тополчањи

Меланија – ћерка попа Ћире и Персиде – Алиса Лацко

Јуца – ћерка попа Спире и Персиде – Анастазиа Каргина

Аркадије, црквењак – Арпад Черник

Ержи, служавка – Криста Сорчик

Пера Петровић, нови учитељ – Бранимир Ђорђев

Шаца, Спиридонов комшија – Золтан Молнар

Наратор и владика – Милан Рус

Техника- Тибор Прагаи

Костим – Aндреа Сељеш

Музика и музички текстови – Милан Рус

Кореографија – Бранимир Ђорђев

Асистент режије – Катарина Бачи

Трајање представе – 1 сат и 45 мин. са једном паузом

Траjлер:
https://www.youtube.com/watch?v=w0Q5L6tfs-U

Карте

Представа на два језика

Карте

Jединственa представa која се изводи на два језика истовремено и резумљива је и српској и мађарској публици. „Представа ‘Дух је наша домовина’ је биопика писца Данила Киша. Његово рано детињство, полемичан и трновит пут ка књижевном успеху, као и болест и преурањена смрт, представљени су речима и ситуацијама из његових књижевних дела, интервјуа и писама. Јер, пишчева је судбина, како каже сам Киш, у његовим књигама. Ово је представа о Човеку који осећа подједнаку одговорност према писању и живљењу истине; Човеку који је свестан лирске моћи и политичке немоћи књижевности. Прича испричана у неодвојивој испреплетаности докумената и сна, по узору на дело Данила Киша“, речи су којима је режисерка најавила своју представу.

Њена изврсна редитељска решења прате лумци Алиса Лацко, глумица Српског народног позоришта у Новом Саду и Тибор Какоњи, глумац Камерног позоришта Удвари у Будимпешти, иначе новосадски студент. Њихове занимљиве дијалоге допуњава легендарни хармоникаш Давид Иенгибариан.

Биографија редитеља:
Др. ум. Марја Барна-Липовски (Београд, 1989) је позоришни редитељ. Поред уметничке продукције, бави се и радом са младима и теоријом позоришта и извођаштва.

Завршила је основне и мастер студије позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности Университета уметности у Београду.  У оквиру мастер студија позоришне режије усавршавала се на  “Ernst Busch Hochschule f. Schauspielkunst” у Берлини, као носилац DAAD  стипендије за уметнике и на “L’Ecole du Théâtre national de Strasbourg” у Стразбургу. Године 2022. успешно је одбранила докторски уметнички рад на Факултету техничких наука у Новом Саду.

MILAN RUS: TOZOVAC U MAĐARSKOJ

POMEN VELIKOM ESTRADNOM UMETNIKU

Имајући у виду углед који је патријарх Павле имао и који има у
нашем народу, али и у васцелом свету, надасве, да се из његове речи учи,
направили смо позоришну представу, дуодраму, где до изражаја долази
реч и светост патријарха Павла.
Текст представе написао је Јован Јањић, користећи аутентичне речи
патријарха Павла. Његову Светост игра глумац из Српске Крајине Милан
Малбаша, а новинара који разговара са Патријархом и његовог ђакона,
игра глумац београдског Позоришта на Теразијама Александар Дунић.
Редитељ представе је глумац и директор Српског позоришта у Мађарској
Милан Рус.
Циљ представе јесте да се кроз уметнички израз искаже аутентична
реч патријарха Павла. Он је био и у сећању остао један од најузорнијих
наших савременика. Човек Неба на земљи, од кога се учило како духовно
узрастати и како највише духовне вредности примењивати у овом
материјаном свету. Кроз лик патријарха Павла, пројектовало се и духовно
биће српског народа, односно традиционалне вредности његовог народа, у
коме је он стицао светлост и коме је цео живот предано служио. Зато прича
о патријарху Павлу, истовремено јесте и прича о српском народу.
У представи желимо покажемо на који начин се Његова Светост борио за
мир и за ублажавање патњи страдалих у грађанском рату на подручју
бивше Југославије, да се предочи његова служба у Цркви и уопште у
друштву, као и његов однос према човеку, поимање човекове улоге у овом
свету, упућивање људи да свако понаособ спозна циљ и смисао свог
живота и, надасве, његов начин живота.
Ова играно-документарна представа прожета је управо оним речима
патријарха Павла које најјасније оцртавају његов животни пут и пут на

који је он упућивао људе којима је служио, којима је био духовни пастир.
Поред тога, на уметнички начин, изречена су његова сведочења о неким
битним догађајима, која буде емоције и подстичу размишљање о времену и
приликама кроз која је пролазио српски народ у нашој блиској прошлости.
А све то, на моменте, проткано је и духовитим одговорима патријарха
Павла, у којима, такође, увек има нешто поучно. Јер, и то осликава његов
лик. Лик човека који брижно стоји испред свога народа, а који се, и поред
многих тешкоћа и великих искушења, радује животу.

Представа ће бити приказана на сцени Српског позоришта у Мађарској, у
уторак, 6. и у среду, 7. септембра, са почетком у 19 часова.
(1065 Budapest, Nagymező utca 49).
Срдачно Вас очекујемо и молимо да потрврдите своје присуство.

Monodrama po tekstu Milana Vitezovića

U ulozi Miloša Obrenovića – Aleksandar Dunić

Režija – Milan Rus

Scenografija – Tibor Pragai

Kostim – Eva Brcan

Inspicijent – Noemi Borbelj

Asistent režije – Katarina Bači

Filmska tehnika – Bogdan Sabo

Plakat i dizajn – Nikola Skorić

Предпремијера комедије по мотивима дела Бранислава Нушића, у адаптацији Милана Руса
Играју: Стипан Ђурић, Тина Чорић, Милан Рус, Нито Инкогнић и Јанош Деги
Режија: Јанош Деги
Асистент режије: Катарина Павловић Бачи
Музика: Милан Рус
Костим: Ноеми Борбељ
Сценографија и техника: Тибор Прагаи

„После женидбе човек и нема аутобиографију” – Б.Н.
„Нас ђаке професори нису звали крштеним именима, свакоме је приденуто име из зоологије. Мени је професор дао име Миш. То је животиња коју кад жене спазе, вриште и задижу сукње. Миш грицка мрвице бачене са туђег стола…шта ћеш, таква ти је судбина кад си српски књижевник” Б.Н.

Радња представе се одвија у једном ресторану на Скадарлији. „Жута подморница” окупља људе различитих особина, склоности, судбина… Да ли ће Жута подморница да исплива на површину или ће заувек остати у мраку??!!!

Minden évben ünnepi keretek között emlékezünk Szerbia Államiságának Napjára.  1835-ben
február 15-én Kragujevacon kihirdették Szerbia első alkotmányát. Ennek okán Szerbia
képviselőháza 2001. július 10-én úgy döntött, hogy ez a nap – Gyertyaszentelő
Boldogasszony napja, szerb nyelven – Sretenje Gospodnje, legyen Szerbia Államiságának
napja. Az ünnep minden évben megrendezésre kerül színházi előadás keretein belül, a
Magyarországi Szerb Színház művészeinek és zenészeinek közreműködésével.