Српско позориште у Мађарској, Српски културни центар – Српски венац, Самоуправа села Ловре

26. август 2024. у 19 часова: Последње ЛУМПОВАЊЕ ПАЛА ЈАВОРА – игроказ на мађарском језику са  мађарским романсама – представа СПМ

27. август 2024. у 19 часова: Концерт зрењанинског Српског мушког хора “Свети Серафим Саровски”

28. август 2024.: Целодневна прослава ВЕЛИКЕ ГОСПОЈИНЕ у Српском Ковину и Ловри са црквеним  и фолклорним програмима

29. август 2024. у 19 часова: КОШТАНА – жена судбине, судбина жене – игроказ са певањем – Представа СПМ и Српског венца

Манифестацију материјално подржава и  Српска самоуправа у Јожефварошу

Карте

Зуб оца

Поп Ћира и Поп Спира,

Представу по роману Стевана Сремца написао Ерне Веребеш

Копрoдукција Народног позоришта у Суботици и Српског позоришта у Мађарској

Режија: Андраш Патаки

Радња романа Стевана Сремца „Поп Ћира и поп Спира” одвија се у богатом банатском селу, где са породицама живе два свештеника поп Ћира и поп Спира. Обоје су веома поштовани од стране сељана и живе у изобиљу и миру, често посећујући један другога. Њихове породице су блиско повезане, ћерке Јуца и Меланија су најбоље другарице.

Мир и идилу у селу нарушава долазак младог и згодног учитеља Петра Петровића, који изазива ривалство између два свештеника и две попадије, Персиде и Сидоније. Обе породице желе да учитељ ожени њихову ћерку, што доводи до многих комичних и драматичних ситуација. Свештеници својим интригама и покушајима да импресионирају учитеља, стварају све већи раздор између две породице, а ситуација ескалира када поп Спира физички нападне попа Ћиру.

Глас о тучи брзо се шири селом, стварајући бројне трачеве и претеривања која погоршавају ствар. Покушаји помирења наилазе на отпор, посебно код попадије Персиде, која жели освету. Црквени суд покушава да реши сукоб, али не успева.

Коначно, и поред свих несугласица и сукоба, долази до срећног краја: Меланија се удаје за учитеља, који касније постаје свештеник, срећни су, иако немају деце. Јуца, упркос противљењу своје мајке, налази срећу у браку са берберином Шацом, са ким има четворо деце. У свом роману Сремац испитује теме заједништва, сукоба, љубави и помирења у сеоској заједници, духовито и критичко гледајући на друштвене норме тог времена.

Прича „Поп Ћира и поп Спира“ је увек актуелна, јер се бави темама људске природе, живота у заједници и конфликтима који су присутни у свим узрастима и културама. Приказ сукоба карактера, породичне динамике и интриге одражава сложеност људских односа на духовит, али поучан начин. Стога је прича претрпела неколико драматизација и филмских адаптација (адаптација серије је доступна и на Јутјубу). Ове адаптације омогућавају гледаоцима да поново и изнова откривају нова читања приче и њену релевантност у данашњем друштву.

Сценска адаптација „Поп Ћира и поп Спира” може се одразити на тренутно стање Српске Православне Цркве у погледу сложеног односа свештеничког живота и породичних обавеза. Роман и његове адаптације могу показати како лична и породична динамика могу утицати на свештеничку службу, посебно у случају ожењених свештеника. Питања покренута кроз причу, као што су вредности заједнице, цркве и равнотежа породичног живота, остају релевантна и у данашњим друштвеним и верским дебатама.

Стеван Сремац (1855–1906) је био српски писац који је живео и писао крајем 19. и почетком 20. века. Средиште његовог стваралаштва често је српско друштво у јужном региону, са посебном пажњом на живот малог града тог времена, његове обичаје, карактере и друштвену динамику. Сремац је постао познат као писац реалиста који је са суптилним хумором и иронијом приказивао људску природу и друштвене прилике. Међу његовим најпознатијим делима су „Ивкова слава”, „Зона Замфирова” и „Пиле под тезгом” (Покондирена тиква). Ови радови дају увид у српску културу, традицију и интеракције међу људима тог времена. Заоставштина Стевана Сремца остаје важан део српске књижевности, а његова дела се често проучавају у школама и у региону.

Исто као и Стеван Сремац, Ернe Веребеш је рођен у Сенти. Српски  говори на нивоу матерњег језика и својим радом  у Националном позоришту у Будимпешти значајно утиче на развој мађарске позоришне уметности. Као драматург стварао је многе представе, укључујући се и као музички директор у представи „Роко и његова браћа“ (2019), „Госпођа Сара“ (2019), „Отело“ (2018), „Трагедија човека “ (2018), „Св. чудовишта” (2017), „Министарова жена” (2016), где је био и драматург и композитор. Његов рад у великој мери доприноси очувању и развоју и мађарске и српске културе и традиције. За унапређење уметничког живота Сенте и уметничко овековечење сећања на битку код Сенте, добио је и јубиларну захвалницу градоначелника, одликовање које истиче значај његовог културног деловања.

Андраш Патаки је активан на мађарској позоришној сцени у многим областима: познат је као редитељ, драматург, културни менаџер, сценограф и костимограф.

Од рођења живи у Шимегену (Sümegen), а каријеру је започео оснивањем Сцене Фораш (Forrás Színpad) у Ајки, 1986. године. Касније је радио као глумац и консултант у Театру Петефи у Веспрему и као управник Позоришта Евангелијум. У периоду од 2012. до 2022. године обављао је функцију директора Тратра Петефи у Шопрону. Добио је и значајна признања, укључујући награду “Јасаи Мари” и награду “Радноти Миклош”. Ради и као предавач на Факултету за позоришну и филмску уметност, а од 2023. године је главни директор позоришта Ујсинхаз. Током свог рада режирао је многе представе, међу којима је и породични мјузикл „Господар дивљине – Завет“, који је постигао велики успех на мађарској премијери. Посебност представе је у томе што је у исто време и забавна и едукативна, дотичући се тема као што су заштита животне средине и љубав према природи.

Улоге тимаче:

Поп Ћира – Тибор Какоњи

Поп Спира – Јохан Вишер

Сидонија, поп Спирина жена – Сара Диенеш Хајду

Персида, поп Ћирина жена – Лаура Тополчањи

Меланија – ћерка попа Ћире и Персиде – Алиса Лацко

Јуца – ћерка попа Спире и Персиде – Анастазиа Каргина

Аркадије, црквењак – Арпад Черник

Ержи, служавка – Криста Сорчик

Пера Петровић, нови учитељ – Бранимир Ђорђев

Шаца, Спиридонов комшија – Золтан Молнар

Наратор и владика – Милан Рус

Техника- Тибор Прагаи

Костим – Aндреа Сељеш

Музика и музички текстови – Милан Рус

Кореографија – Бранимир Ђорђев

Асистент режије – Катарина Бачи

Трајање представе – 1 сат и 45 мин. са једном паузом

Траjлер:
https://www.youtube.com/watch?v=w0Q5L6tfs-U

Карте

Представа на два језика

Карте

Jединственa представa која се изводи на два језика истовремено и резумљива је и српској и мађарској публици. „Представа ‘Дух је наша домовина’ је биопика писца Данила Киша. Његово рано детињство, полемичан и трновит пут ка књижевном успеху, као и болест и преурањена смрт, представљени су речима и ситуацијама из његових књижевних дела, интервјуа и писама. Јер, пишчева је судбина, како каже сам Киш, у његовим књигама. Ово је представа о Човеку који осећа подједнаку одговорност према писању и живљењу истине; Човеку који је свестан лирске моћи и политичке немоћи књижевности. Прича испричана у неодвојивој испреплетаности докумената и сна, по узору на дело Данила Киша“, речи су којима је режисерка најавила своју представу.

Њена изврсна редитељска решења прате лумци Алиса Лацко, глумица Српског народног позоришта у Новом Саду и Тибор Какоњи, глумац Камерног позоришта Удвари у Будимпешти, иначе новосадски студент. Њихове занимљиве дијалоге допуњава легендарни хармоникаш Давид Иенгибариан.

Биографија редитеља:
Др. ум. Марја Барна-Липовски (Београд, 1989) је позоришни редитељ. Поред уметничке продукције, бави се и радом са младима и теоријом позоришта и извођаштва.

Завршила је основне и мастер студије позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности Университета уметности у Београду.  У оквиру мастер студија позоришне режије усавршавала се на  “Ernst Busch Hochschule f. Schauspielkunst” у Берлини, као носилац DAAD  стипендије за уметнике и на “L’Ecole du Théâtre national de Strasbourg” у Стразбургу. Године 2022. успешно је одбранила докторски уметнички рад на Факултету техничких наука у Новом Саду.

MILAN RUS: TOZOVAC U MAĐARSKOJ

POMEN VELIKOM ESTRADNOM UMETNIKU

Имајући у виду углед који је патријарх Павле имао и који има у
нашем народу, али и у васцелом свету, надасве, да се из његове речи учи,
направили смо позоришну представу, дуодраму, где до изражаја долази
реч и светост патријарха Павла.
Текст представе написао је Јован Јањић, користећи аутентичне речи
патријарха Павла. Његову Светост игра глумац из Српске Крајине Милан
Малбаша, а новинара који разговара са Патријархом и његовог ђакона,
игра глумац београдског Позоришта на Теразијама Александар Дунић.
Редитељ представе је глумац и директор Српског позоришта у Мађарској
Милан Рус.
Циљ представе јесте да се кроз уметнички израз искаже аутентична
реч патријарха Павла. Он је био и у сећању остао један од најузорнијих
наших савременика. Човек Неба на земљи, од кога се учило како духовно
узрастати и како највише духовне вредности примењивати у овом
материјаном свету. Кроз лик патријарха Павла, пројектовало се и духовно
биће српског народа, односно традиционалне вредности његовог народа, у
коме је он стицао светлост и коме је цео живот предано служио. Зато прича
о патријарху Павлу, истовремено јесте и прича о српском народу.
У представи желимо покажемо на који начин се Његова Светост борио за
мир и за ублажавање патњи страдалих у грађанском рату на подручју
бивше Југославије, да се предочи његова служба у Цркви и уопште у
друштву, као и његов однос према човеку, поимање човекове улоге у овом
свету, упућивање људи да свако понаособ спозна циљ и смисао свог
живота и, надасве, његов начин живота.
Ова играно-документарна представа прожета је управо оним речима
патријарха Павла које најјасније оцртавају његов животни пут и пут на

који је он упућивао људе којима је служио, којима је био духовни пастир.
Поред тога, на уметнички начин, изречена су његова сведочења о неким
битним догађајима, која буде емоције и подстичу размишљање о времену и
приликама кроз која је пролазио српски народ у нашој блиској прошлости.
А све то, на моменте, проткано је и духовитим одговорима патријарха
Павла, у којима, такође, увек има нешто поучно. Јер, и то осликава његов
лик. Лик човека који брижно стоји испред свога народа, а који се, и поред
многих тешкоћа и великих искушења, радује животу.

Представа ће бити приказана на сцени Српског позоришта у Мађарској, у
уторак, 6. и у среду, 7. септембра, са почетком у 19 часова.
(1065 Budapest, Nagymező utca 49).
Срдачно Вас очекујемо и молимо да потрврдите своје присуство.

Monodrama po tekstu Milana Vitezovića

U ulozi Miloša Obrenovića – Aleksandar Dunić

Režija – Milan Rus

Scenografija – Tibor Pragai

Kostim – Eva Brcan

Inspicijent – Noemi Borbelj

Asistent režije – Katarina Bači

Filmska tehnika – Bogdan Sabo

Plakat i dizajn – Nikola Skorić

Предпремијера комедије по мотивима дела Бранислава Нушића, у адаптацији Милана Руса
Играју: Стипан Ђурић, Тина Чорић, Милан Рус, Нито Инкогнић и Јанош Деги
Режија: Јанош Деги
Асистент режије: Катарина Павловић Бачи
Музика: Милан Рус
Костим: Ноеми Борбељ
Сценографија и техника: Тибор Прагаи

„После женидбе човек и нема аутобиографију” – Б.Н.
„Нас ђаке професори нису звали крштеним именима, свакоме је приденуто име из зоологије. Мени је професор дао име Миш. То је животиња коју кад жене спазе, вриште и задижу сукње. Миш грицка мрвице бачене са туђег стола…шта ћеш, таква ти је судбина кад си српски књижевник” Б.Н.

Радња представе се одвија у једном ресторану на Скадарлији. „Жута подморница” окупља људе различитих особина, склоности, судбина… Да ли ће Жута подморница да исплива на површину или ће заувек остати у мраку??!!!

Minden évben ünnepi keretek között emlékezünk Szerbia Államiságának Napjára.  1835-ben
február 15-én Kragujevacon kihirdették Szerbia első alkotmányát. Ennek okán Szerbia
képviselőháza 2001. július 10-én úgy döntött, hogy ez a nap – Gyertyaszentelő
Boldogasszony napja, szerb nyelven – Sretenje Gospodnje, legyen Szerbia Államiságának
napja. Az ünnep minden évben megrendezésre kerül színházi előadás keretein belül, a
Magyarországi Szerb Színház művészeinek és zenészeinek közreműködésével.