СРЕТЕЊЕ – Дан државности Србије

Традиционална Сретењска академија одржана је у Будимпешти у понедељак, 23. фебруара 2026. године, са почетком у 18 часова, у Великомезе улици 49. Организатор свечаности била је Будимпештанска српска самоуправа, уз подршку Српске самоуправе у Мађарској, поводом Сретења – Дана државности Републике Србије.

У реализацији програма учествовало је више институција и организација српске заједнице у Мађарској: Srpski venac, Magyarországi Szerb Színház и Српска самоуправа XIX округа Будимпеште. Уз присуство бројне публике, Академија је још једном потврдила свој значај као један од најважнијих догађаја којима Срби у Мађарској обележавају Дан државности.

Програм је водила Jovana Večić, која је поздравила госте и представила учеснике. У уметничком делу програма Emilija Tešić казивала је пригодне стихове, док је хор „Nikola Tesla”, под диригентском палицом Olivera Munišić, извео више родољубивих и традиционалних композиција.

Присутнима се обратио и председник Будимпештанске српске самоуправе, Mirko Mitar Krkeljić, који је у свом поздравном говору истакао значај очувања националног идентитета и неговања српског културног наслеђа у Мађарској.

Свечано предавање одржао је Borislav Rusz, који је говорио о историјском значају Сретења и његовој улози у настанку модерне српске државе, као и о доприносу Срба у Мађарској очувању националног идентитета. Подсетио је да су Срби током векова на овим просторима оснивали сопствене културне, просветне и научне установе, најчешће под окриљем Српске православне цркве.

Посебно је издвојио:

• оснивање српских вероисповедних школа,
• оснивање прве српске учитељске школе у Szentendre 1812. године,
• објављивање дела „Salo debeloga jera” аутора Sava Mrkalj у Будиму 1810. године,
• оснивање Matica srpska и њеног часописа Letopis у Пешти 1826. године,
• оснивање Tekelijanum,
• покретање првих српских новина у Мађарској Serbske narodne novine 1838. године,
• као и развој српског позоришта, који је био тесно повезан са радом Joakim Vujić.

Посебно је нагласио важност очувања верских и народних традиција, а пре свега дуге традиције Светосавских академија.

Један од најупечатљивијих тренутака вечери био је наступ Andrija Milinkovićа, који је извео чувену родољубиву песму „Тамо далеко”.

У наставку програма Emilija Tešić је поново наступила са рецитацијом, након чега је уследила свечана додела признања. Овогодишње признање уручено је Slavica Zeljković, књижевници, новинарки и пензионисаној професорки, као признање за њен дугогодишњи рад на истраживању, очувању и представљању историјског наслеђа Срба у Мађарској.