У београдском Културном центру Пароброд публика је имала прилику да присуствује посебном музичком сусрету. Заједничко импровизационо вече будимпештанског композитора Балoнта Болча и новосадске пијанисткиње Марине Ђукљев славило је слободу савремене музике и уметност тренутка.
Догађај је реализован захваљујући сарадњи Колегијума Хунгарикум и Бојана Ђорђевића, још једном потврђујући да музика има снагу да превазиђе државне границе, жанровске разлике и језичке баријере.
Марина Ђукљев је дипломирала класични клавир на Академији уметности у Новом Саду, али је њен уметнички пут убрзо превазишао традиционалне оквире. Пронашла је свој израз у савременој музици и слободној импровизацији, где извођач истовремено постаје и стваралац. За њу је сваки наступ нова прича која настаје на сцени, у присуству слушалаца.
Балoнт Болчо је такође потекао из класичних музичких основа, а затим је свој интерес усмерио ка електронској музици и композицији. Дипломирао је у Бечу, а од тада компонује дела за различите инструменте. Сматра да је импровизација један од највреднијих, али често занемарених елемената музичког образовања, јер представља најнепосреднији начин развијања спонтаности и креативности.
Иако се два уметника познају дуго, прилике за заједничко музицирање биле су ретке. Њихов први заједнички концерт одржан је у пролеће у Будимпешти, а београдско вече представљало је ново поглавље њихове сарадње. Ни овог пута нису их водиле унапред написане ноте нити договорени музички токови – већ само тренутак, међусобно слушање и слобода стварања.
Посебност концерта управо је била у томе што је сваки тон настајао у датом тренутку. Уметници су донели сопствене музичке светове, искуства и инспирације, које су се на сцени сусреле и повеле једна другу у неочекиваним правцима. Публика тако није присуствовала само концерту, већ је постала део живог, спонтаног музичког дијалога.
Значајну улогу у реализацији догађаја имао је Бојан Ђорђевић, једна од важних личности експерименталне музичке сцене у Србији већ деценијама. Као оснивач и организатор фестивала Ring Ring и Todo Mundo – Међународног фестивала музике, дуго ради на стварању нових простора сусрета за савремене музичке ствараоце.
Према његовом мишљењу, сарадња Марине Ђукљев и Балинта Болча може да отвори нове музичке просторе који раније нису постојали ни за једно од њих. Иако обоје добро познају сопствене уметничке светове, у њиховим заједничким импровизацијама увек постоји могућност открића – узбуђење тренутка када два уметника први пут крећу истим непознатим путем.
На крају вечери постало је јасно: музика није само низ звукова, већ сусрет. Сусрет људи, култура и идеја, у којем најважније дело није унапред написано, већ настаје управо у садашњем тренутку.
