Драма „Акваријум“ Нине Плавањац кроз потресну причу о мајци и ћерки истражује породично сећање, наслеђене трауме и судбине жена које се преносе с генерације на генерацију. У средишту радње је Ленка, која је, после дугог времена, приморана да се врати у породични дом након што њена мајка Снежана, оболела од тешког облика деменције, више не може да остане у дому за стара лица. Њихов поновни сусрет смешта их у простор у коме се границе између прошлости и садашњости бришу, а годинама потискиване увреде, страхови и успомене постепено избијају на површину.
Представа Народног позоришта из Суботице са великом осетљивошћу и суптилношћу приказује сложеност породичних односа. Иако је на први поглед Ленкина прича у средишту пажње, дубљи слојеви драме усмеравају поглед ка наслеђу женских генерација једне породице. Дело поставља питање како се не наслеђују само физичке особине, већ и неизговорени страхови, обрасци понашања и емоционални терети.
Текст Нине Плавањац одликују лирски тон и изузетна психолошка суптилност у обликовању ликова. Представа у први план ставља крхкост породичних односа, тежину неразрешене прошлости и могућност опроштаја. „Акваријум“ је истовремено болна и узвишена позоришна прича која подстиче публику на размишљање о наслеђу које добијамо од својих предака и о односу који градимо према сопственој прошлости.
Ова продукција снажно емотивно делује на гледаоце, истовремено одајући поштовање генерацијама које су нам претходиле, а нарочито причама мајки и бака. Представа не говори само о природи породичних траума, већ и о могућности разумевања, прихватања и исцељења.
